Почетна
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Видео
- Прегледа: 5
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 17
Поводом 100 година од великомученичке победе Св. Цара Николаја Другог и његове Царске породице
„По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу“ (1. Јн. 3, 16).
Бог је љубав. Човек је љубав. Љубав је жртва. Жртва је суштина, израз и потврда љубави. Бог је савршена Љубав и савршена Истина, и човек је позван да буде савршена љубав и савршена истина. Ову истину о Богу и човеку открио је Син Божији поставши Човек. Већ сам чин Његовог оваплоћења је сушта љубав и жртва. Бог је, наиме, постао човек само и једино из љубави према човеку, према ономе кога је из љубави и створио. Бог се из љубави према човеку жртвовао за њега. Бог је Своју љубав према човеку потврдио и посведочио жртвом на Крсту. Бог се као Богочовек на Крсту из љубави према човеку жртвовао за њега. И тиме показао какав треба да буде истинити и савршени човек – истинита и савршена љубав и жртва.
Две хиљаде година многи мученици следе пример љубави и жртве Богочовека Исуса Христа. Они су из љубави према своме Спаситељу приносили себе Њему на жртву миомирисну свепаљеницу, објављујући тако своју боголикост и христоуподобљеност. Многи од њих су као благоверни кнезови и војници приносили себе на жртву Богу и своме народу. Један од таквих, тачније, највећи између њих, јесте Св. Великомученик и Искупитељ Цар Николај Други, заједно са својом Царском породицом. О Царевој христоликој искупитељској жртви ће овде, у част 100 година од његове великомученичке победе, бити речи.
Опширније: ХРИСТОЛИКОСТ ЖРТВЕ СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ИСКУПИТЕЉА ЦАРА НИКОЛАЈА ДРУГОГ
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 8
На страницама Светог Писма се говори о томе где се првобитни Рај налазио и када је и због чега затворен, а шта се с њим после догодило и где се сада налази не пише одређено, него се морају скупљати и склапати детаљи.
О првом јасно пише: „И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи... А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке“ (1. Мој. 2, 8-10). Према Св. Јефрему Сирину, Рај се налазио на великој висини. И након преступа наших прародитеља и њиховог изгона из Раја, он је постао недоступан за човека: „И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет; и изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота“ (1. Мој. 3, 23-24).
Шта је после било са Рајом, Свето Писмо не говори, али, по Предању, он је уклоњен са земље и пресељен на небо. Знамо да су након изгона Прародитеља свед до доласка Сина Божијег у телу душе свих упокојених, почевши од Адама и Еве и закључно са Св. Јованом Крститељем, завршавале у царству смрти, у Аду. Судећи по причи о Богаташу и убогом Лазару, у Аду су била два дела: један за грешнике у коме су се они мучили, и други у коме су боравили праведници без мука, а између је била преграда: „А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богаташ, и сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста свога да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену. А Авраам рече: Синко, сети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се теши, а ти се мучиш. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтели одовуд к вама прећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.“ (Лк. 16, 22-26).
Опширније: ШТА СЕ ДОГОДИЛО СА ПРВОБИТНИМ РАЈЕМ И ГДЕ СЕ ОН САДА НАЛАЗИ?
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 12
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Полазећи од речи Господњих: „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено на небу“ (Мт. 18, 18), којима је Он власт суда у Цркви предао Светим Апостолима, а они Епископима, као и следећи светли пример наших светих и часних предака, Епископа СПЦ, који су 1937. године, у време Конкордатске кризе изрекли анатему свим православним члановима Владе и Народне Скупштине, као и полазећи од чињенице да је наша Србска Православна Црква окупирана изнутра јеретицима и сарадницима и послушницима државних служби и власти, затим, имајући у виду чињеницу да ова власт:
а) спроводи геноцид над нашим народом легализованим чедоморством, крађама беба у породилиштима и продајом наше деце странцима, тровањем тешким металима и бојним отровима из ваздуха, вакцинацијом днк вакцинама, које изазивају бројне негативне последице, укључујући и смрт, и које у себи имају днк побачене деце, као и психичким терором непостојећом пандемијом;
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 12
Господе и Спаситељу наш Исусе Христе, Прворођени из мртвих (Откр. 1, 5), Ти си Својом крсно-васкрсном жртвом победио највећег непријатеља људског рода – смрт, а са њом си победио грех и ђавола. Својим васкрсењем Ти си, Господе, препородио многе народе, чији су Праоци поверавали у Тебе као Сина Божијег и Спаситеља. Међу тим многобројним народима, захваљујући нашим Светим Прецима, Св. Краљу Јовану Владимиру, Преп. Симеону Мироточивом и Св. Сави, убројао се и наш благословени и освештани србски род.
Али, као некада старозаветни Израиљ, и ми, новозаветни Израиљ, остависмо Тебе, наш „Пут и Истину и Живот“ (Јн. 14, 6), и кренусмо странпутицама и беспућима, пригрлисмо лажне науке и веровања, које проповедаше слуге сатане, „лаже и оца лажи“ (Јн. 8, 44), постасмо зликовци и злочинци, а наше мајке убише небројену децу у својим утробама! И тако уместо синова Божијих, постадосмо поново робови греха, ђавола и смрти. Зато су нас с правом Твоји и наши непријатељи убијали и прогонили, зато нас с правом и данас тлаче, понижавају и ликују над нашим оковима и ланцима, које смо сами себи ставили на руке и на ноге.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 14
„И зато ће им Бог послати силу обмане, да верују лажи;
да буду осуђени сви који не вероваше истини,
него заволеше неправду“ (2. Сол. 2, 11-12).
Православна Црква, нажалост, хронично и, чини се, неизлечиво, касни за стварношћу. Она је трома, успорена и не делује благовремено зато што су њени архипастири и пастири, епископи и свештеници, око и уста Цркве, троми и успорени, не бдију над повереним им стадом, и не прате и не расуђују о појавама у свету да би заштитили своје стадо, Цркву – Невесту Христову, од лукавства лукавога, од савремене цивилизације која је привидно хуманистичка, а дубље, суштинскије посматрано, сатанска.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 11
ЊЕГОВОМ ПРЕОСВЕШТЕНСТВУ ГОСПОДИНУ МИЛУТИНУ
ЕПИСКОПУ ВАЉЕВСКОМ, Ваљево
Ваше Преосвештенство,
следећи заповест Господа и Спаса нашег Исуса Христа, Који заповеда да нам они који не слушају Цркву буду као незнабожац и цариник (Мт. 18, 17), и још наређује да се одвојимо од оних који уче учења духовне блуднице Вавилона, речима: „Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гресима њезиним, и да вас не снађу зла њезина“ (Откр. 18, 4); слушајући и савет Св. Ап. Петра, који каже: „Спасите се од овога покваренога рода“ (Дап. 2, 40), као и ходећи за речима Св. Ап. Павла, који каже да „се срцем верује за праведност, а устима се исповеда за спасење“ (Рим. 10, 10), и још: „Ако вам ко јави Јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде“ (Гал. 1, 9), и заповеда да се од човека јеретика после првог и другог саветовања клонимо (Тит. 3, 10), као и Св. Ап. Јована Богослова, који слично прописује да онога који не доноси науку Христову не примамо у кућу нити да се поздрављамо с њим, да не би учествовали „у његовим злим делима“ (2. Јн. 1, 9-11), и, коначно, прихватајући дух и слово 15. правила Двократног Цариградског сабора, које гласи:
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 14
„Господ је највећи уметник. Он је песник у љубави.
Жели да му се потпуно предамо у вери, нади и љубави.
Наша брига Га растужује“; с. Р.
У недељу 27. 08. 2017. у Манастир Голубац дошла је с. Р. и испричала доле потписаном два виђења: једно, које је имала у ноћ 13. 08. 2016 и друго око 20. 12. 2016. О првом виђењу о равној земљи ником није могла да прича, исповедила се свештенику, који виђење није коментарисао. У првој половини ове године била је у Бања Луки, где јој је пријатељица показала моју књигу Ипак се не окреће. Видећи да књига одговара њеном виђењу, желела је да дође до мене и исприча ми га. Набавила је телефон, најавила се и дошла. Још је рекла да се после виђења молила Богу да нађе неког монаха да напише књигу о равној земљи, како би људи знали истину о Његовој творевини, на шта сам јој узвратио, у шали, да је она кривац што сам књигу написао. Потом смо упоредили датуме: она је имала виђење 13. 08. прошле године, а ја сам први видео клип о равној земљи гледао 08. 08., и затим 15. 08. почео са скупљањем грађе на интернету за писање књиге. С обзиром да обоје верујемо у истинитост тврдњи у мојој књизи и њеног виђења, закључили смо да је очито реч о јединственом делу Божијем, и сматрали смо да је од духовне користи православним Србима да се ова виђења објаве.
Друго виђење о звездама на куполи допуњује прво, и зато га заједно с њим и објављујемо.
Опширније: ВИЂЕЊЕ С. Р. О РАВНОЈ ЗЕМЉИ, НЕБЕСКОМ СВОДУ И ЗВЕЗДАМА
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 11
СВА ВЕРНА ЧАДА СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВО, МОНАШТВО И ВЕРНИ НАРОД ПОЗДРАВЉАМО НЕБОЗЕМНИМ ПОЗДРАВОМ МИРА И РАДОСТИ:
МИР БОЖИЈИ!
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Драги оци и матере, браћо и сестре у Христу, као пре 2000 година, Св. Ап. Павле објављује и данас: „Заиста велика је тајна побожности: Бог се јави у тијелу, оправда се у Духу, показа се анђелима, проповједи се незнабошцима, вјерова се у свијету, вазнесе се у слави“ (1. Тим. 3, 16). Нема веће тајне побожности откривене човеку у овом свету, од тога да се Бог јавио у телу, постао човек да би спасио сваког човека који поверује у Његово очовечење. Син Божији, Слово Божије је постао Син Човечији, Богочовек Исус Христос, да би спасио читаво човечанство од ропства греху, ђаволу и смрти, да избави сваког ко поверује да је Он истинити Бог и истинити Човек, да је Он истинити и једини Спаситељ читаве творевина. „И Слово постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине“ (Јн. 1, 14).
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 15
Његовом Преосвештенству Господину Арсенију Епископу Нишком, Ниш
Ваше Преосвештенство,
Имајући на уму и у срцу речи Господње: „Ако Ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици; и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јн. 8, 31-32), и слушајући савет Св. Ап. Павла: „Стојте, дакле, у слободи, којом нас Христос ослободи, и недајте се опет у јарам ропства ухватити“ (Гал. 5, 1), као и речи: „Срцем се верује за праведност, а устима исповеда за спасење“ (Pим. 10, 10), и још: „Ако вам ко јави Јеванђеље другачије него што примисте, проклет да буде“ (Гал. 1, 9). Колико је важно држати се науке Христове потврђује Св. Ап. Јован Богослов који прописује да оног који не доноси науку Христову не примамо у кућу нити да се поздрављамо са њим, да не би учествовали у његовим злим делима (2.Јн. 1, 10-11); сагласно са тим Господ наређује да се одвојимо од оних који уче учење духовне блуднице Вавилона, речима: „Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гресима њезиним, и да вас не снађу зла њезина" (Отк. 18. 4), и у складу са тим прихватајући слово и дух 15. правила Двократног Цариградског сабора, које гласи: „Оно што је одређено у погледу свештеника, епископа, митрополита, то још више мора имати значаја у погледу патријарха. Према томе, свештеник, епископ или митрополит који се усуди да прекине заједницу са својим патријархом, и не буде као што је наређено и установљено, спомињао његово име на Св. Литургији, него пре саборне одлуке и његовог коначног суда, начини раскол, у погледу таквог овај свети Сабор наређује: Да такав буде сасвим искључен из свештенства, само ако се докаже такав његов безаконити поступак.
Опширније: Објава прекида помињања и општења протосинђела Сергија (Палачковића)
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 4
Господе Исусе Христе, Сине и Слово Божије, ево дошао је Велики Петак пре Великог Петка, ево поново разапињу Тебе васкрслог Победитеља греха, болести, ђавола и смрти. Затворен је Храм Твога Часног и Животворног Гроба и Васкрсења, затворени су храмови у готово свим Помесним Црквама, а неки су, супротно свештеним канонима, безаконо одложили празник Твога Васкрсења.
Поново Те Јуде, Кајафе и Пилати издају, предају и разапињу. Поново удружене старешине, првосвештници и поробљивачи затварањем храмова пред Светли Васкрс утамничују Тебе јединог истинитог Ослободитеља и Спаситеља, а са Тобом и већину православних хришћана, међу којима и Твоје Србе и Србкиње.
Знамо, Господе, да си ово попустио због наших грехова. Ово искушиње и понижење је милост Твоја у односу на оно што смо заиста заслужили, јер смо оставили Тебе, Бога и Спаса нашег, Твоју Свету Цркву и Твоју свету православну веру, и кренули за лажним боговима овог палог света који у злу и лажи лежи, оставили молитву, пост и врлину, а приграбили безакоње, неуздржање и сваки грех.
Опширније: Молитва за избављење из ропства и отварање храмова
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 6
„Не може човјек гријешити ако истину рече,
гријешио би ако је затури и крије од људи“ (Сула Радов).
У прошлом видеу сам показао како је православно поимање нације и разобличио новаторски однос према овој свештено-духовној категорији. Православно богословље нације сам показао на примеру србског свештеног народа, који је захваљујући Св. Сави породио особени стил и дух, тзв. светосавље, светосавску народну цркву. Потом смо видели како је црногорска нација настала ван Цркве, без њеног благослова, и да је она у својој суштини конвертитство – преверавање по начину настанка, и да њу можемо сматрати за врсту јереси. На крају сам на основу свега реченог доказао да СПЦ не може дати благослов за њено оцрковљење, при чему поштује, као право сваког човека на самоизјашњавање, њено право на постојање у грађанском друштву.
У овом видеу ћемо видети какав је богословски однос Митр. Амфилохија према нацији уопштено, и посебно у односу на србску и црногорску нацију.
Опширније: Митрополит Амфилохије – од великосрбина до великоцрногорца
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 4
У име Оца и Сина и Светога Духа, амин.
Првославни хришћани имају два Устава: небески, који је Свето Јеванђеље, и земљаски Устав и Закон о црквама и верским заједницама у РСрбији. Слава Богу, овај земљаски Устав и Закон нису у супротности, шта више, омогућавају нама светосавцима да у слободи живимо Христов небески Устав.
Чак и у време комунизма верници су могли ићи у храмове на службе. Јуче, 02. 04. 2019. г. Кризни штаб ванредног стања је донео одлуку о забрани кретања од суботе у 13, па до понедељка у 5 часова, којом се нама православним Србима и Србкињама узурпирају права загарантована и Светим Јеванђељем и Уставом и Законом о црквама и верским заједницама државе Србије.
Члан 43. Устава гласи:
Опширније: ПОЗИВ ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ ОДЛАСКА НА НЕДЕЉНУ СЛУЖБУ
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 5
Суштина сукоба између државе и Цркве у Црног Гори, који врхуни доношењем Закона о слободи вероисповести и литијама православних Срба против њега, јесте у тежњи власти у овој држави да добијањем Црногорске православне цркве заокружи стогодишњи процес стварања црногорске нације, претходно установљен обновом црногорске државе и формирањем црногорског језика и писма. Питање Црногорске Цркве је, дакле, жижа у којој се сабираји, преламају и, за сада, супротстављају, интереси државе и Цркве у Црној Гори. Још је 2006. г. Ш. Растодер писао: „'Око овог питања рефлектоваће се све савремене дилеме црногорског друштва, питања његовог идентитета и перспективе“. Отуда је јасно да је Закон само последња и најдрастичнија фаза дугог процеса притиска на Митр. Амфилохија и СПЦ ради добијања наведеног уступка. На другој страни, и Митр. Амфилохије и Митрополија црногорско-приморска већ две деценије лагано, али систематски, приперемају свој одговор на овај захтев и притисак државних власти. Но, да бисмо објаснили оба ова досадашња процеса, и притисак државе и припремање одговора од стране Цркве у Црној Гори, морамо да се вратимо и разјаснимо суштину ове суштине, а то је какве су богословске и духовне могућности за Цркву у Србској Спарти, да благослови и прихвати постојање црногорске нације под сводове својих православних храмова. Ово подразумева да објаснимо православно поимање народа или нације и да размотримо само порекло и начин настанка црногорске нације, да бисмо на основу тога донели закључак да ли Православна Црква у Црног Гори, изражена у лику СПЦ и Митрополији црногорско-приморској, може или не може да да свој благослов за њено постојање унутар ње, унутар њених храмова и Светих Тајни. Ово ћемо све сагледати у овом видеу, који ће бити први од три укупно, која ћу посветити овој теми. У следећем су показати какво је схватање и однос према нацији уопштено, и србској и црногорској нацији посебно, од стрене Митр. Амфилохија и, посредно, Митрополије, тј. његових духовних ученика, а у трећем ћу покушати да изнесем претпоставке, засноване на изнесеним чињницима, о томе какав би могао бити даљи ток ове драма нашег народа и Цркве у Црној Гори.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 5
Од првих видеа које сам објављивао на мом каналу упадали су, као герилци, са својим коментарима протестантски секташи, па чак и неки који су себе сматрали за православне, а расуђивали протестантски. Већином сам их брисао, и жао ми је што их нисам сачувао, да бих подробније илустровао неке њихове заблуде. Сачувао сам само неколицину. Осим тога, и неки православни су тражили да појасним неке од протестантских заблуда. Зато сам одлучио да снимим овај видео, у коме ћу поменути само најважније и највеће њихове заблуде.
Најпре ћу рећи нешто о пореклу заблуда протестантских секташа. Извор свих њихових заблуда лежи у чињеници да они, разне протестантске секте, које и данас ничу као печурке после кише, никада нису ни били у Цркви, те самим тим и не знају шта је уопште Цркве, нити их Црква, као богочовечански организам и као благодатна, светотајинско-хијерархијска установа занима.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 7
У вези корона вируса појавиле су се различите теорије о њеном настанку и крајњем циљу ове операције. Неки тврде да је реч о врсти специјалног, хибридно-биолошког рата против Кине, други сматраје да је у питању акција која треба да буде окидач за почетак рушења Старог и успостављања Новог Светског поретка. Коначно, неки аутори говоре да иза целог пројекта стоји фармацеутска индустрија потпомогнута светским глобалистима, која је приликом претходног птичјег грипа зарадила 2,5-3 милијарди долара. Размотримо шта од свега овога одговара истини.
На почетку треба рећи да је много сведочанстава да је операција корона вирус давно планиран и припремљен догађај. Бил Гејтс је већ раније уложио новац у прављење вакцине против овог вируса, док је „амерички писац Дин Кунц предвидео у књизи 'Очи таме' из 1981. године на неки начин епидемију новог вируса, који је у научно-фантастичном трилеру назвао Вухан-400“.
У сваком случају на основу неколико научних радова је показано да је реч о вештачки направљеном вирусу, који је, по некима, могао да буде произведен чак у великој лабораторији у самом Вухану, подигнутој 2017. године.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 5
„Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша;
јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога,
него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара.
Тада жеља затрудњевши рађа грех,
а грех учињен рађа смрт“ (Јк. 1, 13-15).
„Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј, и покај се“ (Откр. 3, 19).
Број миграната у нашој земљи непрекидно расте, а са њима и број њихових безакоња, пљачки, отимачина, малтретирања. Читамо у црним хроникама: „Тројица миграната су опљачкали 47-годишњег Србина. Шутирали су га услед чега је задобио повреду ноге. Мушкарац је превезен на ортопедију“. „Свакога дана мигранти у групама по петоро-шесторо а некада и више њих, до десетак, улазе у куршумлијска села и праве пометњу. Упадају у напуштене куће и односе све што могу, плаше мештане...“. „Група од тројице миграната напала је синоћ таксисткињу из Пирота, Наталију Рангелов, док их је возила из града до Транзитно-прихватног центра 'Четврти километар' крај Пирота где бораве. Псовали су јој српску мајку, запалили јој косу, а један је, како каже и ударио“. „Група миграната напала је данас жену у Улици Патријарха Варнаве на Врачару, када је покушала да их заустави у крађи ствари из дворишне оставе. Само пуком срећом и захваљујући реакцији комшија и пролазника она је само лакше повређена, а ухапшени су и виновници инцидента који је могао да се заврши трагедијом“. „Четворица миграната напалу су младића на Зеленом венцу, а након напада они су ухапшени“. „У суботу у вечерњим сатима у насељу Рвати у Обреновцу, мигрант је напао 24-годишњу девојку“. „Група миграната напала је данас око 14 часова две жене у Чубурском парку у Београду. Два лица приведена су због сумње да су покушла да опљачкају женску особу – речено нам је из МУП-а. На срећу, две суграђанке нису повређене“. „Полицији је пријављено да је Обреновчанку јуче у Немањиној улици у тој општини напало неколико миграната док је шетала са бебом и још двоје деце, а медији су пренели изјаву брата нападнуте жене да су мигранти покушали да јој отму колица са бебом“. „У току јучерашњег дана, у самом центру Кузмина, нападнута је 13-годишња девојчица.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 3
У претходна три видеа сам показао и доказао да је Вл. Артемије у расколу на основу следећих чињеница: 1. да током поступка против њега, који је трајао од 11. 02. до 19. 11. 2010., нису покретана догматска, већ искључиво канонска питања, те да је његово накнадно позивање на 15. канон Двократног сабора неосновано, неодговарајуће; 2. да је његово одбијање послушности Синоду и узимања власти у процењивању каноничности његових одлука у своје руке неканонско, и 3. да је његово позивање на 15. правило, осим што је неосновано, још и неблаговремено.
Опширније: Владика Артемије је у расколу 4 – одговор групи Истина је само једна – владика Артемије
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 3
Коментари које сте оставили у вези мог последњег видеа Владика Артемије је у расколу, следбеници Вл. Артемија, су веома битни, јер говоре најпре о вама самима, тј. говоре о томе ко следи Вл. Артемија.
Пре свега, из ваших коментара се види слабо разумевање и поимање канонског уређења Православне Цркве. Колико су за очување и живот Цркве важни догмати, ништа мање важни нису канони. Док први чувају њено здравље, други чувају њен поредак и устројство. Дакле, као што се чувањем догмата Црква брани од болести јереси, тако се она канонима брани од болести самовоље и беспоретка и хаоса, које она порађа. Дакле, величајући правоверје Вл. Артемија, које сам и ја у првом видеу похвалио, требало је да обратите пажњу на одсуство правоживља код њега, а на које сам ја указао, приказујући чин самовољног узимања суда у своје руке од стране владике, на које, понављам и подвлачим, нико у Цркви нема право, као и на неблаговремено и неканонско позивање на 15. правило Двократног сабора.
Опширније: Владика Артемије је у расколу 2 - анализа коментара
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 5
Радећи три видеа о духовној неопасности примања садашњих електронских личнх докумената, упознао сам се, највише преко коментара на Фејсбук групама и на мом каналу, као и преко личних порука на Месенџеру, са типом ревнитеља не по разуму, који су мимо свих доказа које сам износио, и у чему су ме подацима у коментарима помагали други, остајали учаурени и недодирљиви у тврђаву својих убеђења.
Овај тип православаца одликује, пре свега, самовоља. Они немају духовне руководитеље, верују своме уму, уздају се своју интелегенцију и знање, и сами, без благослова Цркве, расуђују, и, што је најгоре, почињу да друге поучавају својим заблудама, проповедајући по друштвеним мрежама или снимајући своја видеа и објављујући их на Јутјуб каналима. Основни показатељ самовоље је одсуство благослова Цркве за њихову проповед.
Опширније: О несмиреним, тврдоглавим и секташки настројеним ревнитељима не по разуму
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Видео
- Прегледа: 3
"Гост емисије "Интервју" био је доктор богословских наука Никодим Богосављевић, архимандрит Српске православне цркве.
Препоручујемо Вам да погледате цео интервју и сазнате више о бројним занимљивим темама.
Емисија је снимљена 25.11.2019. године у нашим просторијама, у Београду.
Опширније: ИНТЕРВЈУ: Никодим Богосављевић - Сатанисти желе златну милијарду обезбожених робова!
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 29
Нађох се у сну у једном селу… У аутобусу сам била, возач заустави аутобус, те поче да показује лепоте природе: силне ливаде, зелене, брдовите, воћњаке и потоке, лепота гледати. Видим бању, термалне изворе, душу да напојим. Возач је тајни монах, крије то. Радује се свему, па неће да вози, никако да крене… Кажем у сну: “Слава Теби Господе кад овакву лепоту твориш!”
Рекох: “Ајмо, требало би кренути.”
Међутим, уместо даље, нађох се на брдашцету у неком благословеном домаћинству. У њему, гле чуда, на врху брдовитог плаца, тако прелепо дрво беше. Толико је било старо и широко, а на пола стабла је била рупа, али у облику ока, или круга. Одатле је бујицом извирала вода, и отицала у широком потоку низ брдо, и улазила у друга дворишта. Људи су невероватно били срећни због те воде, а она је свуда око темеља куће правила поток и све је около било зелено и родно као у рају.
У том видим стиже ту један човек, домаћин куће из неког другог села, и тражи некога ради савета. Хоће, каже, да се разведе од жене.
Прође поред мене, и уђе у једну стару дрвену кућицу која је била у оном рајском дворишту где је било дрво – извор воде бистре, у пространству зеленила и воћњака. Седе тај високи муж за сто, види се радан је и вредан, седе ту и његова жена, и она вредна и домаћица. Она са десне стране старца, он са леве. Обоје решени да се разведу.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 25
На Јутјуб каналу ПМЦ „О. Данило Сисојев“ појавила су се у априлу 2018. године два преведена видеа прот. Георгија Максимова: О лажном старцу Рафаилу (Берестову) и Пар речи о „супер, најчистијим“ православцима. Они су се на каналу о. Георгија појавила обрнутим редом: најпре Про „непоминающих“, 18. 09. 2017., а онда Лжестарец Рафаил (Берестов), 16. 01. 2018. О. Георгије је на ову тему објавио још неколико видеа, одговоре „непомињућим“ (Ответ непоминающим, часть 1, 2 и 3., 19. 10. 2017., 15, 11. 2017., 28, 11. 2017.), као и текст Отец Георгий Максимов про “непоминающих”, 19. 09. 2017. На србском је објављен још текст о. Георигија 20 питања јеросхимонаху Рафаилу (Берестову), као и реакције на овај текст од А. Новалије (Писмо оцу Георгију Максимову) и анонимуса (Осврт на писмо свештеника Георгија Максимова оцу Рафаилу Берестову).
Пошто је циљ о. Георгија Максимова био да дискредитацијом (клеветом) о. Рафаила (Берестова) поткрепи своју критику „непомињућих“, желим да разобличавањем о. Георгија Максимова као лажног мисионара, оправдам поступак руских „непомињућих“, и посредно мој поступак објаве прекида помињања и општења са Еп. Милутином и Патр. Иринејом, као и да оправдам јеросхимонаха Рафаила (Берестова) као истинитог, духоносног и богоносног страца. Кренућемо од побијања критике позивања „непомињућих“ на 15. правило Двократног Цариградског сабора од стране о. Г. Максимова.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 28
Св. Атанасије Велики назива Јудама оне који су оставили праву веру: „Свака јерес, имајући за оца сопствене измишљотине од искони заблудевшег и поставшег човекоубицом и лажовом, ђавола (Јн. 8, 44), и стидећи се да изговори мрско име његово, притворно примајући на себе предивно и од свега узвишеније Спаситељево име, наводи речи из Писама, али прећуткује прави смисао њихов и најзад, прикривајући таквом лажју своју, њоме пронађену измишљотину, сама постаје човекоубица оних у заблуду уведених. Не само не приносити жртву (идолима) значи бити мученик, него и не одрицати се вере већ јесте светло мучеништво савести. Не само они који се поклонише идолима, него и они који напустише истину, осуђени су као туђинци. И Јуда је лишен апостолског звања не због приношења жртве идолима, него зато што је постао издајник“.
Својом Објавом прекида помињања и општења од 09. 07. 2018. г. са Епископом Милутином и Патријархом Иринејом, јавно сам објавио да овога другога, због јереси које исповеда и сведочи „откривене главе“, сматрам издајником, Јудом православне вере. Ово се пре свега односи за његову јерес екуменизма. На Еп. Милутина пак односе се речи Св. Василија Великог: „Оне који се праве да исповедају православну веру, а остају у општењу са злославнима, ако и после приговора не престану, ми их сматрамо одлученима и чак их више не зовемо ни браћом“.
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 30
Када сам негде 2008. или 2009. год. објавио други део текста под горњим насловом, мислио сам да због брзине догађаја неће бити потребе за његовим трећим наставком. Исто сам помислио и прошле, 20018. год., када сам се упознао са видео записима под насловом Видение N и беседама Старца Елпидија (о којима ће ниже бити још речи), али сада из супротног разлога – зато што крај неће доћи тако брзо. Међутим, недавно су до мене дошла два видеa која су ме по питању задњих времена потпуно поразила и навела да променин моју горе наведену одлуку. Реч је о јавној промоцији, рекламирању жига звери из Откривења Св. Јована Богослова, али, наравно, под именом „Божији печат“. Ово је, заједно са казивањима старца Алексеја Пензенског, која су такође дошла до мене тик после наведених видеа, потпуно променило моју представу о томе да ће се жиг звери појавити тек у време или после појаве антихриста. Мислио сам да ће после чипа у електронским документима ићи (већ иде) чип у тело, што православни никако не смеју да приме, и да ће се тек са појавом антихриста појавити и његов жиг. Напротив, као што ћемо у наставку видети, ова нова сведочанства говоре у прилог тврдње да ће апокалиптички жиг звери бити постављан најпре добровољно и потом насилно (знатно?) пре појаве његовог власника – звери, сина погибли, антихриста, који треба да дође на већ припремљени терен – потпуну контролу човечанства путем микро чипова и ласерских жигова.
Пођимо редом. Упознајмо се поново са делом текста из Откривења који говори о жигу звери:
„И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, да им даду жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број имена њезина. Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер је број човеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест“ (Откр. 13, 16-18).
- Детаљи
- Аутор: Архимандрит др Никодим Богосављевић
- Категорија: Текстови
- Прегледа: 6
На мој претходни видео, Владика Артемије је у расколу 2 – Анализа коментара, стигао је коментар Фејсбук групе Истина је само једна-Владика Артемије, који је неко од следбеника Вл. Артемија поставио испод мог видеа. Међутим, одговор на овај Одговор ћу изнети у следећем видеу, а у овом сматрам најпре за потребно да видимо две ствари: када је раскол Вл. Артемија почео и каква је каноничност његове објаве тим поводом.
Дакле: када је раскол Владике Артемија почео? Да ли од његовог служења у Дубоком Потоку? Свакако не. У свом првом видеу сам почео од служења у Дубоком Потоку, зато што сам коментарисао измишљену причу како је он донео одлуку о прекиду општења док је још био у Ман. Шишатовцу, затим је спровео на служби у Дубоком Потоку, а објавио тек после тога. Међутим, раскол је почео давно пре тога, још у време боравка Вл. Артемија у Сремској епархије. Наиме, раскол су непосредно почели монаси Црне Реке, духовна чада Вл. Артемија, када су најпре запретили неканонским напуштањем манастира, а потом и чињењем истог. После одлуке СА Синода о забрани њиховог духовног руковођења од стране Вл. Артемија, у свом обраћању јавности од 30. 05. 2010., братство Црне Реке изјављује да је наведена одлука за њих неприхватљива и објављују ултиматум за своје напуштање Епархије, са или без канонског отпуста. На крају свог обраћања јавности, они пишу: „У случају да не добијемо канонски отпуст братство ће и без канонског отпуста колективно напустити манастир 3. јуна 2010.године (Свети цар Константин и царица Јелена). При томе прихватамо сваку казнену меру црквених власти не одвајајући се на тај начин од тела Цркве као њена верна чада“.
Опширније: Владика Артемије је у расколу 3 – када је раскол почео?
